U odličnoj knjizi “The Beginning of Infinity: Explanations that Transform the World,” David Deutsch između ostalog objašnjava kako se znanje stiče i razvija, i kako znanje utiče na naše razumevanje sveta. Kao roditelj, konsultant i doživotni učenik veoma me zanimaju ovi uvidi o prirodi znanja i njegovoj ulozi o razvitku čoveka i društa, kao i značaju učenja kroz greške, kako kod deca, tako i kod odraslih, odnosno kad prestajemo da pravimo greške jer “sve znamo” i stajemo sa učenjem.

Takođe, veoma bitan faktor znanja je razvijanje i negovanje kritičkog mišljenja. E tu dolazimo i do nas. Zašto? Pa zato jer se kod nas NE RAZVIJA KRITIČKO MIŠLJENJE (nema ga u formalnom a slabo i u neformalnom obrazovanju). Kako u Srbiji, tako nažalost i na celom Balkanu. Koliko smo puta čuli “nemoj da talasaš” i “šta ti pametuješ” dok je i ceo obrazovni sistem zasnovan na modelu “ex cathedra” (autoritativno mišljenje koje dolazi od nekoga “sa vrha katedre”- visokog položaja je istina a sam proces prenosa znanja je jednosmeran) sistem u kome nema preispitivanja (veoma važan faktor sticanja znanja) kao ni kritičkog stava.

Ovom logikom dolazimo do toga da se stvara sistem u kome se znanje autoriteta ne preispituje, već se slepo prihvata. Oni koji su na vrhu hijerarhije, bilo u obrazovanju ili društvu, mogu forsirati svoje stavove kao apsolutnu istinu, jer nema mehanizma za kritičko razmišljanje i preispitivanje.

Bez kritičkog mišljenja, ljudi ne uče da razmišljaju nezavisno (što je veoma bitno i za sam život), da postavljaju pitanja i da traže odgovore, što je ključno uviđate kako za sam posao, tako i za razvoj demokratskog i slobodnog društva.

Kod nas, nažalost ne postoji ni kultura poštovanja krItičnog mišljenja. Pozivajući se na Sokrata, kao i samog autora, bez kritičnog mišljenja nema ni samog znanja.

Ako želimo da stvorimo bolje društvo, neophodno je ne samo podržati kritično mišljenje nego i uvesti u zvanične obrazovne programe: Razvoj kritičkog mišljenja. To ne znači samo učenje činjenica, već i učenje kako da se te činjenice preispituju, razumeju i primene u realnom životu… Nakon toga učimo i kroz iskustvo.

Znanje postoji i razvija se, čak i ako se njegov napredak suočava s preprekama. Knjiga “The Beginning of Infinity” podseća nas na važnost kritičkog pristupa i kontinuiranog unapređenja našeg razumevanja sveta pogotovo sa razvojem veštačke inteligencije, koja će po IQ nadmašiti čoveka. Bar tako kažu. Na nama je da preispitujemo činjenice, razvijamo i negujemo kritično mišljenje.

Ključne tačke iz knjige koje se odnose na prirodu znanja:

Suština sticanja znanja

1. Znanje ne nastaje direktno iz čulnog iskustva ili autoriteta: Deutsch tvrdi da znanje nije neposredni proizvod naših čula ili autoritativnih izvora. Umesto toga, znanje počinje kao kreativna pretpostavka.
2. Pravo znanje počinje kreativnim nagađanjem (pretpostavkama): Sticanje znanja započinje kada počnemo da stvaramo hipoteze- pretpostavke o svetu koji nas okružuje. Ove pretpostavke su osnova za dalje istraživanje i razumevanje.
3. Razvija se kroz kontinuiranu kritiku i unapređenje ideja: Znanje nije statično; ono se razvija kroz proces kritičkog ispitivanja i unapređenja postojećih ideja.

Proces sticanja znanja

1. Kreativno stvaranje pretpostavki: Proces počinje kada smišljamo nove ideje ili hipoteze.
2. Kritičko ispitivanje tih pretpostavki: Zatim, te pretpostavke podvrgavamo kritičkom ispitivanju, tražeći njihove slabosti i nedostatke.
3. Eksperimentalno testiranje: Hipoteze se zatim testiraju putem eksperimenata ili opažanja.
4. Korekcija i unapređenje teorija: Na osnovu rezultata testiranja, prilagođavamo i unapređujemo naše teorije.
5. Privremeno prihvatanje teorija koje mogu biti odbačene: Teorije koje prežive ovaj proces kritičkog ispitivanja i testiranja privremeno prihvatamo kao znanje, sve dok ne budu zamenjene boljim objašnjenjima ili novim istraživanjima.

Ključni principi

1. Znanje nije statično, već dinamično: Znanje je uvek u pokretu, razvija se i menja.
2. Greške su sastavni deo procesa učenja: Greške su neizbežne i važne za napredak znanja. One nam pokazuju gde su naše teorije pogrešne i gde treba da ih unapredimo.
3. Svaki slušalac rekonstruiše znanje drugačije.
4. Kritičko mišljenje je ključno za napredak znanja: Kritičko razmišljanje omogućava nam da preispitamo i unapredimo naše ideje, čime doprinosimo razvoju znanja.

• Naša percepcija uvek prolazi kroz:
  • Individualni kontekst razumevanja
  • Lična iskustva
  • Kulturne reference
  • Postojeće teorije