Subtotal 0 рсд
Interakcija između ljudskog Lateralnog razmišljanja i konvergentnog LLM “razmišljanja” (Reason/Deep Think-a), odnosno generisanja odgovora, ističe zanimljiv komplementarni odnos koji može transformisati procese dizajniranja sistema, proizvoda i usluga.
🔄 Design Thinking proces postaje značajno obogaćen kada se ove dve različite kognitivne snage udruže, stvarajući sinergiju koja prevazilazi mogućnosti oba pristupa kada deluju samostalno.
Lateralno razmišljanje
Ljudi odlično vladaju lateralnim razmišljanjem—sposobnošću da pristupe problemima iz neočekivanih uglova, naprave kreativne “kvantne” skokove i stvore veze između naizgled nepovezanih koncepata. Ova vrsta razmišljanja:
- Namerno razbija uspostavljene obrasce i pretpostavke
- Stvara nove, ponekad neverovatne asocijacije
- Prihvata dvosmislenost i kontradikciju
- Često nastaje iz podsvesne obrade ili intuitivnih uvida
- Edvard de Bono, koji je skovao termin “lateralno razmišljanje“, opisao ga je kao namerni način da se pobegne od uspostavljenih obrazaca kako bi se pronašle nove perspektive.
Kada ljudi primenjuju lateralno razmišljanje, mogu povezati prirodni fenomen poput strukture saća sa arhitektonskim izazovom, ili povezati sećanje iz detinjstva sa dizajnom novog proizvoda.
Konvergentno razmišljanje LLM
Veliki jezički modeli poput Claude Sonnet (chatGPT, Mistrala i dr.) pokazuju drugačije obrasce (algoritme) koji bi se mogli okarakterisati kao konvergentno “razmišljanje”:
- Obrađuju ogromne količine informacija kako bi pronašli obrasce i veze
- Analiziraju informacije iz različitih domena znanja
- Identifikuju statističke odnose između koncepata
- Konvergiraju ka verovatnim, koherentnim rešenjima na osnovu podataka iz obuke
- Odlično sintetizuju višestruke perspektive u koherentne celine
Odgovor Anthropic modela Claude Sonnet 3.7; “iako mogu generisati kreativne rezultate, moj proces razmišljanja oslanja se na probabilističke predikcije zasnovane na obrascima iz mojih podataka za obuku, a ne na intuitivne skokove koji karakterišu ljudsko lateralno razmišljanje. Odlično pronalazim veze unutar svog prostora znanja i sintetizujem informacije, umesto da potpuno izlazim iz uspostavljenih obrazaca“.
Kako ljudsko lateralno razmišljanje poboljšava doprinos AI
- Ljudi daju neočekivane kreativne podstreke koji guraju AI izvan uobičajenih obrazaca
- Ljudska intuicija uvodi nove pretpostavke ili zahteve koji preusmeravaju istraživanje AI
- Ljudsko emocionalno i telesno iskustvo pruža kontekst koji AI nedostaje
- Ljudsko preispitivanje izaziva pretpostavke koje generiše AI
Kako konvergentno razmišljanje AI poboljšava ljudsku kreativnost
- AI brzo istražuje i organizuje ogromne količine podataka- rešenja koji bi mogla preopteretili ljudsku kogniciju
- LLM identifikuje obrasce i veze između domena koje ljudi mogu propustiti (kognitivne predrasude i pristrasnosti)
- LLM održava logičku koherentnost i izvodljivost tokom istraživanja, procenjujući više pristupa istovremeno
- LLM može predstaviti različite perspektive koje stimulišu ljudsko lateralno razmišljanje
Novi proces Design Thinking-a
Kada ljudi i veštačka inteligencija sarađuju, mogu stvoriti novi proces dizajnerskog razmišljanja koji prevazilazi tradicionalne pristupe. Evo kako bi se to moglo odvijati:
- Identifikovanje problema: Ljudska intuicija identifikuje zanimljive probleme dok veštačka inteligencija pomaže u formalizovanju i kontekstualizaciji istih unutar širih okvira znanja.
- Divergentno istraživanje: Ljudi pružaju lateralne skokove i neočekivane veze, dok veštačka inteligencija brzo istražuje varijacije i implikacije svakog kreativnog pravca.
- Konvergentna sinteza: Veštačka inteligencija pomaže u organizovanju i strukturiranju istraživanja, identifikujući obrasce i održive puteve napred, dok ljudi biraju smerove na osnovu intuicije i vrednosti.
- Iterativno usavršavanje: Kontinuirani dijalog gde veštačka inteligencija pruža sistematske varijacije, a ljudi unose neočekivana preusmeravanja kada proces postane previše predvidljiv.
- Planiranje implementacije: Veštačka inteligencija osigurava sveobuhvatno pokriće tehničkih zahteva dok ljudi anticipiraju Iskustvene, Emocionalne i Etičke aspekte.
Prednosti
Ovaj kolaborativni pristup stvara nekoliko jedinstvenih prednosti:
- Ubrzane inovacije: Lateralni ljudski uvidi se brzo razvijaju kroz konvergentnu obradu veštačke inteligencije
- Uravnotežena kreativnost: Divlje ideje su ublažene sistematskom evaluacijom bez gubljenja njihove iskre
- Prošireni prostor rešenja: Kombinovani sistem istražuje “nove teritorije”.
- Poboljšano učenje: Ljudi razvijaju nove kreativne kapacitete posmatrajući veze koje stvara AI, dok se LLM mogu fino podešavati na osnovu ljudskih lateralnih skokova.
Izazovi i razmatranja
Ovo partnerstvo nije bez izazova:
- Komunikacijske barijere: Prevođenje intuitivnih ljudskih uvida u upite koje AI može razumeti i smisleno obraditi.
- Kreativno vlasništvo: Pitanja ko (ili šta) zaslužuje zasluge za rezultirajuće inovacije?
- Zabrinutosti o zavisnosti: Rizik od atrofije ljudske kreativnosti ako se previše oslanja na konvergentno razmišljanje AI.
- Usklađivanje vrednosti: Osiguravanje da ljudske vrednosti vode istraživanje, a ne statističke tendencije LLM.
Praktičan primer partnerstva čoveka i AI
Novi proces dizajnerskog razmišljanja primenjen na dizajn AI aplikacije za mentalno zdravlje.
1. Dijalog o uokvirivanju problema
Čovek (lateralno razmišljanje): “Želim da pomognem ljudima sa anksioznošću, ali umesto klasične aplikacije za meditaciju, šta ako razmislimo o anksioznosti kao o ‘zaglavljenom narativu’ koji treba preusmeriti? Možda bi AI mogla pomoći ljudima da prepoznaju svoje misaone obrasce kao priče koje se mogu preoblikovati.”
AI (konvergentno razmišljanje): “Ovo je zanimljiv pristup. Iz psihološke literature znamo da kognitivna restrukturacija i narativna terapija imaju snažnu empirijsku podršku za tretman anksioznosti. Mogu identifikovati nekoliko ključnih komponenti ovog pristupa:
- Prepoznavanje negativnih narativa
- Razumevanje kako se ti narativi ponavljaju
- Tehnike za prekid i preoblikovanje narativa
- Praćenje promene tokom vremena
2. Divergentno istraživanje
Čovek (lateralno razmišljanje): “A šta ako razmišljamo o anksioznosti kao o slagalici? Ili kao o muzičkoj kompoziciji sa disharmoničnim elementima? Možda bi aplikacija mogla koristiti metafore iz potpuno drugih domena – šta ako bi korisnici mogli da ‘diriguju’ svojim mislima kao orkestrom ili ‘sastavljaju’ mentalne slagalice?”
AI (konvergentno razmišljanje): “Istražimo sistematski ove metafore:
Za metaforu slagalice:
- Korisnici bi mogli vizuelno predstaviti svoje misli kao delove slagalice
- AI bi mogla analizirati kako se ti delovi uklapaju u negativne obrasce
- Korisnik bi mogao reorganizovati delove u zdravije konfiguracije
- Ovo bi se moglo implementirati kroz interaktivni interfejs gde AI prepoznaje obrasce u tekstu koji korisnik unosi i predlaže alternativne “delove”
Za muzičku metaforu:
- Misaoni obrasci bi se mogli predstaviti kao muzičke sekvence
- Anksiozni obrasci bi zvučali disharmonično
- AI bi mogla predložiti “harmonizacije” tih obrazaca
- Studije pokazuju da je muzička terapija efektivna kod anksioznosti, što dodatno podržava ovaj pristup
Obe metafore nude novi interfejs za dobro utvrđene terapeutske tehnike kao što su kognitivno-bihevioralnoj terapiji (KBT) i mindfulness.
3. Konvergentna sinteza
Čovek (lateralno razmišljanje): “Sviđa mi se ova muzička metafora! Ali šta ako dodamo element socijalne podrške? Možda bi korisnici mogli da ‘komponuju zajedno’ – da dele delove svojih mentalnih melodija sa drugima koji imaju slične borbe.”
AI (konvergentno razmišljanje): “Ovo je produktivan smer. Analizirajući istraživanja o socijalnoj podršci i mentalnom zdravlju, vidim način da implementiramo ovu ideju bez negativnih strana socijalnih mreža:
Predlažem hibridni pristup koji integriše:
- Ličnu ‘kompozicionu sobu’ gde korisnici rade sa AI na svojim mislima
- ‘Biblioteku melodija’ – anonimne pozitivne preformulacije koje su stvorili drugi korisnici, organizovane po vrsti anksioznosti
- Opciju za ‘kolaborativno komponovanje’ gde AI služi kao posrednik između korisnika, bez direktne interakcije koja može izazvati socijalnu anksioznost
4. Iterativno usavršavanje
Čovek (lateralno razmišljanje): “Ali zar ljudi zaista ne bi bili više angažovani ako bi aplikacija bila dizajnirana kao putovanje, a ne kao muzička kompozicija? Šta ako bi svaka sesija bila kao otkriće nove teritorije u korisnikovoj mentalnoj mapi?
AI (konvergentno razmišljanje): “Razumem ovaj novi pravac. Razmotriću integraciju koncepta putovanja sa našim prethodnim idejama:
Možemo razviti sistem gde:
- Korisnici ‘istražuju’ svoj mentalni pejzaž kroz narativnu avanturu
- AI identifikuje ‘teške terene’ (negativne obrasce mišljenja) i nudi alternativne puteve
- Muzička metafora se može zadržati kao ‘zvučni pejzaž’ koji se menja dok korisnik napreduje kroz svoj mentalni teritorij.
5. Planiranje implementacije
Čovek (lateralno razmišljanje): “Sviđa mi se pravac kojim idemo. Ali šta ako korisnici nemaju vremena ili energije za dugo ‘putovanje’? Potrebno je nešto što može pomoći i u kratkim momentima anksioznosti.”
AI (konvergentno razmišljanje): “To je važno praktično razmatranje. Na osnovu istraživanja o intervencijama za mentalno zdravlje, možemo implementirati višeslojni pristup:
Struktura aplikacije:
- Hitna intervencija (za trenutke akutne anksioznosti) od 2-3 minuta:
- AI brzo identifikuje obrazac iz korisnikovog unosa
- Nudi trenutno ‘preusmeravanje putanje’ kroz vizualizaciju
- Brza vežba disanja integrisana u narativ putovanja
- Redovna praksa (za preventivno mentalno zdravlje):
- Duža putovanja od 15-20 minuta
- Otkrivanje i mapiranje ličnog ‘mentalnog teritorija’
- Kreiranje prilagođenih ‘melodija’ za različite tipove anksioznih misli
- Postepena izgradnja ‘atlasa’ korisnikovih obrazaca i strategija
- Zajednica i deljenje (za socijalnu podršku):
- Anonimna biblioteka putanja i melodija
- Opcione zajedničke ekspedicije za one koji žele direktniju podršku
Prednosti ovog kolaborativnog pristupa
Kroz ovaj proces, vidimo kako se ljudsko lateralno razmišljanje i AI konvergentno razmišljanje međusobno dopunjuju:
- Čovek je obezbedio:
- Neočekivane metafore (slagalica, muzika, putovanje)
- Intuitivne uvide o korisničkim potrebama
- Kreativne skokove između domena
- Emotivno razumevanje iskustva
- AI je obezbedila:
- Sistematsku organizaciju ideja
- Povezivanje sa naučnom literaturom
- Procenu praktične izvodljivosti
- Integraciju različitih prilaza u koherentnu celinu
- Razradu tehničke implementacije
Zajedno, čovek i AI su kreirali koncept aplikacije koja je istovremeno inovativna i utemeljena, kreativna i strukturirana, inspirativna i praktičana.
- Ovo predstavlja moćan primer kako Design Thinking proces može biti transformisan kroz saradnju ljudskog lateralnog i AI konvergentnog razmišljanja- generisanja odgovora.
Kontaktirajte nas za više informacija o predstojećim radionicama i kako možemo pomoći vašoj organizaciji da iskoristi pun potencijal Design Thinking-a podržanog sa AI.