Kao što je prikazano na naslovnoj slici “Filteri i faktori koji utiču na proces razmišljanja”, naše odluke prolaze kroz višestruke slojeve mentalnih filtera pre nego što dođemo do zaključka. Ovi filteri nam nisu uvek očigledni, ali ipak duboko oblikuju način na koji opažamo informacije i donosimo izbore.

Kritička analiza

Na najosnovnijem nivou, naša sposobnost kritičkog analiziranja informacija čini osnove donošenja odluka. Ovo uključuje preispitivanje pretpostavki, procenu dokaza i razmatranje više perspektiva. Međutim, čak i u ovoj fazi, naše razmišljanje nije potpuno objektivno.

Vrednosti (Baretov model)

Naše osnovne vrednosti deluju kao moćni filteri. Prema Baretovom modelu, ove vrednosti određuju šta smatramo važnim i vrednim pažnje. Neko ko više ceni tradiciju možda će instinktivno odbaciti inovativna digitalna rešenja, dok će neko ko ceni razvoj možda učiniti suprotno – sve to bez svesnog razmišljanja da ove vrednosti upravljaju njihovim odlukama.

Kognitivne predrasude i pristrasnosti

Možda najproučavaniji filteri su naše kognitivne pristrasnosti – sistematske “greške” (brze odluke) u razmišljanju koje utiču na naše procene i odluke.

Kognitive predrasude i pristrasnosti mogu se podeliti u 4 glavne kategorije:

• Informacija (filtriranje zapažanja)
• Značenje (povezivanje podataka i popunjavanje „praznina“ onim što mislimo da znamo)
• Brzina (donošenje odluka na osnovu novih informacija)
• Pamćenje (ne možemo se setiti svega, pa su pamćenja često „poluistinita“)

Najčešće kognitivne predrasude i pristrasnosti:

1. Potvrda pristrasnosti (Confirmation bias): Ova pristrasnost može dovesti do toga da ignorišemo informacije koje osporavaju naše stavove, što može dovesti do netačnih zaključaka.
2. Pristrasnost dostupnosti (Availability Heuristic): Ova pristrasnost se javlja kada se preterano oslanjamo na informacije koje su nam odmah dostupne ili kojih se lako možemo setiti. To može dovesti do preuveličavanja učestalosti ili važnosti događaja.
3. Dunning-Kruger efekat: opisuje tendenciju ljudi sa niskim sposobnostima da precene svoje sposobnosti. Ovo je posebno izraženo kada ljudi imaju malo znanja o određenoj temi.
4. Status Quo pristrasnost: Tendencija da preferiramo da se stvari održe onakve kakve su trenutno. Ova pristrasnost može dovesti do otpora prema promenama, čak i kada bi promene mogle biti korisne.
5. Halo efekat: se javlja kada naš jedan (prvi) utisak o osobi utiče na osnovu naše percepcije njihovih drugih specifičnih karakteristika. Na primer, ako mislimo da je neko simpatičan, možemo takođe misliti da su inteligentni ili sposobni.
6. Averzija prema gubitku: Preferiranje izbegavanja gubitaka umesto sticanja ekvivalentne dobiti

Znamo iz iskustva da ove pristrasnosti mogu navesti veoma pametne ljude da donose iracionalne odluke.

Organizaciona kultura

Za odluke na radnom mestu, organizaciona kultura stvara još jedan sloj filtriranja. “Način na koji se stvari rade kod nas” postaje nevidljivo polje sile, koje automatski eliminiše opcije koje nisu u skladu sa ustaljenim normama i praksama.

Mindspace filteri

Koncept “Mindspace” odnosi se na to kako naše okruženje suptilno utiče na naše izbore. Faktori poput načina na koji su opcije predstavljene, ko ih predstavlja (efekat prenosioca), i šta drugi rade (društvene norme) mogu promeniti naše preferencije.

Posebno je značajan kulturni faktor koji deluje kao možda najdublji filter. Grad, država ili društvo u kojem smo odrasli i u kojem živimo usađuju u nas neprimetne obrasce razmišljanja. Da li osoba odrasla u kolektivističkoj kulturi Istoka donosi odluke na isti način kao neko iz individualističkog zapadnog društva? Da li neko iz velikog urbanog centra procenjuje rizik isto kao neko iz malog ruralnog mesta?

Naše okruženje nas programira na nivou koji često ne možemo ni spoznati – kroz jezik kojim govorimo (koji određuje sadržaj koji možemo lako izraziti), kao i kroz društvene norme koje određuju šta je prihvatljivo.

De Bonovih šest šešira za razmišljanje

Ovaj okvir podstiče namerno razmišljanje iz više perspektiva. “Noseći” različite šešire (analitički, emocionalni, kreativni, afirmativni, činjenični, organizacioni), možemo prepoznati kako naš uobičajeni stil razmišljanja ograničava naše donošenje odluka.

Šest različitih perspektiva:

1. Beli šešir: Fokus na neutralne činjenice i podatke bez interpretacije
2. Crveni šešir: Izražavanje emocija i intuicije bez potrebe za objašnjenjem
3. Crni šešir: Kritičko razmišljanje, identifikovanje rizika i potencijalnih problema
4. Žuti šešir: Pozitivno, konstruktivno razmišljanje i traženje vrednosti i koristi
5. Zeleni šešir: Kreativnost, nove ideje i alternativna rešenja
6. Plavi šešir: Organizacija procesa mišljenja, definisanje ciljeva i sumiranje

Metoda omogućava pojedincima i grupama da razmišljaju paralelno i saradnički, izbegavajući konflikte zbog različitih pristupa. Pomaže da se privremeno izađe iz uobičajenih obrazaca razmišljanja, što često vodi do inovativnijih rešenja i potpunijeg razumevanja problema.

Institucionalni (kompanijski) okvir

Formalni procesi donošenja odluka unutar organizacija stvaraju strukturirane filtere koji određuju kako informacije teku i kako se odluke donose. Ovi okviri mogu dati prioritet određenim vrstama dokaza ili zahtevati konsultacije sa određenim zainteresovanim stranama.

Višestruke inteligencije

Konačno, naši dominantni oblici inteligencije¹ (logičko-matematički, emocionalna, socijalna- društvena, prostorna, prirodna itd.) deluju kao filteri koji određuju kojim aspektima problema prirodno posvećujemo više pažnje, a koje možemo prevideti.

Put od opažanja do odluke nije prava linija, već putovanje kroz višestruke slojeve filtriranja koji oblikuju našu percepciju i izbore. Ali ovo nas navodi na suštinsko pitanje: Koliko su naše odluke zaista naše?

Kada shvatimo da svaka odluka prolazi kroz čitav niz filtera – od vrednosnih sistema do kognitivnih pristrasnosti, od organizacione kulture do načina razmišljanja – moramo se zapitati koliko je naš izbor autentičan, a koliko je oblikovan određenim uticajima kojima često nismo ni svesni.

Ako većina naših “slobodnih izbora” nije ništa drugo do proizvod naših bioloških sklonosti, kulturnih obrazaca, ličnih iskustava i trenutnih okolnosti – šta onda ostaje od ideje autonomnog izbora? Koliko su naše odluke zaista naše, a koliko su one nesvesni odraz svih filtera koji oblikuju naš um?

Možda je svesnost o ovim filterima naša prava sloboda – sposobnost da prepoznamo obrasce koji nas oblikuju i da ih, barem ponekad, preispitamo. Ovo nije samo akademsko pitanje. U svetu koji postaje sve više globalizovan i polarizovan, razumevanje relativnosti naših “intuicija” i prepoznavanje filtera kroz koje svi opažamo stvarnost postaje ne samo put ka boljim odlukama, već i ključ za smislen dijalog u sve kompleksnijem društvu.

1. Teorija višestrukih inteligencija je koncept koji je razvio Hauard Gardner, psiholog sa Univerziteta Harvard, 1983. godine. Umesto tradicionalnog pogleda na inteligenciju kao jedinstvenu, opštu sposobnost koja se može meriti IQ testovima, Gardner je predložio da ljudi poseduju više različitih i nezavisnih tipova inteligencije.
   
   Osnovni tipovi inteligencije prema Gardneru
   Lingvistička inteligencija: Sposobnost efektivnog korišćenja jezika, bilo usmeno ili pismeno. Ova inteligencija uključuje osetljivost na značenje reči, njihov redosled, zvuk i ritam. Izražena je kod pisaca, pesnika, govornika i advokata.
   Logičko-matematička inteligencija: Sposobnost logičkog razmišljanja, analize problema, matematičkih operacija i naučnog istraživanja. Posebno je razvijena kod matematičara, naučnika i programera.
   Prostorna inteligencija: Sposobnost prepoznavanja i manipulisanja obrascima u prostoru, uključujući vizuelizaciju, navigaciju i vizuelno-prostorno razmišljanje. Vidljiva je kod arhitekata, umetnika, pilota i hirurga.
   Muzička inteligencija: Sposobnost prepoznavanja i stvaranja muzičkih tonova, ritmova i obrazaca, kao i osetljivost na emocionalne aspekte muzike. Karakteristična je za kompozitore, muzičare i dirigente.
   Telesno-kinestetička inteligencija: Veština korišćenja celokupnog tela za izražavanje ideja i osećanja, kao i sposobnost korišćenja ruku za stvaranje ili transformisanje stvari. Dominantna je kod sportista, plesača, glumaca i zanatlija.
   Interpersonalna inteligencija: Sposobnost razumevanja namera, motivacija i želja drugih ljudi, kao i efektivnog rada sa njima. Razvijena je kod nastavnika, terapeuta, političara i prodavaca.
   Intrapersonalna inteligencija: Sposobnost razumevanja sopstvenih osećanja, strahova, motivacija i sposobnost samoregulacije. Izražena je kod filozofa, psihologa i duhovnih vođa.
   Prirodna inteligencija: (Dodata kasnije) Sposobnost prepoznavanja, kategorizacije i razumevanja elemenata prirodnog sveta, uključujući biljke, životinje i prirodne obrasce. Karakteristična je za biologe, ekologe i poljoprivrednike.
   Egzistencijalna inteligencija: (Predložena, ali nije definitivno potvrđena) Osetljivost i kapacitet za razmatranje dubokih pitanja o ljudskom postojanju, kao što su smisao života, zašto umiremo, i kako smo dospeli ovde. Vidljiva je kod filozofa i religioznih mislilaca. ↩︎