Da li se nalazimo na pragu novog AI zakona?

Kao što je većina nas čula za Murov zakon u računarskoj industriji koji je izdržao 50 godina – pravilo koje je uspešno predvidelo dupliranje računarske moći (odnosno broj tranzistora na integrisanom kolu (IC) svake dve godine, – sada izgleda da se pojavljuje njegov AI pandan. Ovaj novi trend, koji možemo nazvati “AI Agent zakon”, predviđa eksponencijalni rast sposobnosti veštačke inteligencije.

Revolucionarni način merenja AI napretka

Tradicionalno, napredak u AI merimo kroz benchmarkove, odnosno procenti tačnosti na testovima, ili naravno kroz subjektivne procene koje mogu biti kognitivno pristrasne. Istraživači iz organizacije METR (Model Evaluation & Threat Research) razvili su novi benchmark koje svako može da razume: Vreme.

U nedavno objavljenoj studiji, istraživači METR-a su definisali “50%-task-completion time horizon” – odnosno, koliko dugo traju zadaci koje ljudi obično završavaju, a koje AI sistemi mogu da reše sa 50% uspešnosti.

Ako npr. programeru treba 60 minuta da reši određeni tip problema, a AI sistem može uspešno da reši slične probleme u 50% slučajeva, taj AI ima “60-minutni vremenski horizont”.

Neverovatni rezultati

Šta su otkrili? Kada su testirali modele od GPT-2 (2019. godine) do Claude 3.7 Sonnet (2025. godine) na složenim zadacima iz softverskog inženjeringa, sajber bezbednosti i razmišljanja, ustanovili su zapanjujući obrazac:

Vremenski horizont zadataka koje AI može da završi duplira se svakih 7 meseci.

To je veoma brže od originalnog Murovog zakona!

Šta to praktično znači?

Današnji najnapredniji modeli za nekoliko desetina sekundi ili par minuta minuta mogu da reše zadatke koji bi veštom inženjeru trebalo oko sat vremena da završi. Ako se ovaj trend nastavi, a hoće za samo nekoliko godina AI agenti će postati sposobni za mnogo više:

• 2026: AI će moći da završava zadatke za koje bi čoveku trebalo pun 8-časovni radni dan
• 2027: Zadatke koji traju 2-3 dana
• 2028: Projekti koji bi zahtevali celu radnu nedelju (40 sati)
• 2029: Mesečni projekti
• 2030: Godišnji projekti (50 nedelja)

Sportska analogija

Razmislite o ovome kao o sportskom razvoju. Kod sportiste ne merimo samo koliko visoko može da skoči, već i koliko dugo može da trči pre nego što se umori.

Ova studija meri AI “izdržljivost” – koliko dugo može da održava fokus na složenim zadacima pre nego što ne uspe. To je fundamentalno drugačiji pristup od većine benchmarkova koji testiraju samo kratke, izolovane zadatke.

Šta ipak ograničava trenutne AI sisteme?

Uprkos impresivnom napretku, istraživači ističu da AI još uvek ima značajne probleme sa manje strukturiranim, “prljavijim” zadacima iz stvarnog sveta.

Dok AI sistemi postaju izuzetno dobri u logičkom razmišljanju i korišćenju alata, oni se i dalje muče sa zadacima koji zahtevaju snalaženje u dinamičnim okruženjima, rad sa ograničenim resursima ili obradu nepotpunih informacija.

Šta ovo znači za budućnost rada?

Implikacije ovog trenda su ogromne. Ako se ovaj obrazac nastavi, do kraja decenije AI bi mogao automatizovati značajan deo poslova koji trenutno zahtevaju visok nivo stručnosti i višemesečni rad.

Međutim, istraživači naglašavaju da njihovi nalazi ne sugerišu da će AI nužno zameniti ljudski rad u celosti. Umesto toga, verovatnije je da će se uloga ljudi pomeriti prema zadacima koji zahtevaju kreativnost, etičko prosuđivanje i rad u nepredvidivim okruženjima – oblastima gde AI sistemi još uvek pokazuju najveće slabosti.

Kao što je Murov zakon revolucionisao svet računarstva i indirektno doveo do pametnih telefona koje danas koristimo, tako i ovaj “zakon za AI agente” ima potencijal da transformiše gotovo svaku industriju. Iako brzina napretka deluje neverovatno, podaci pokazuju jasan trend.

Jedno je sigurno – živimo u vremenu kada se promene odvijaju eksponencijalno, a ne linearno. Ono što danas izgleda kao naučna fantastika, za 5-7 godina mogla bi biti svakodnevna stvarnost.