Nedavno istraživanje sa Dartmut koledža donelo je obećavajuće rezultate o Therabotu, čet-botu zasnovanom na veštačkoj inteligenciji koji je dizajniran za pružanje podrške mentalnom zdravlju. Kliničko ispitivanje, objavljeno u martu 2025. godine, pokazuje značajna poboljšanja simptoma kod više stanja, što otvara važna pitanja o tome kako se ova tehnologija poredi sa kognitivno-bihevioralnom terapijom (KBT), koja se dugo smatra zlatnim standardom u psihoterapiji.

Kako je razvijen Therabot?

Therabot predstavlja značajan napredak u primeni veštačke inteligencije u lečenju mentalnog zdravlja. Razvijen u Laboratoriji za veštačku inteligenciju i mentalno zdravlje na Dartmutu, ovaj sistem koristi generativnu AI tehnologiju sličnu onoj koja se koristi na platformama poput ChatGPT-a, omogućavajući personalizovane, konverzacijske terapeutske interakcije sa korisnicima.

Za razliku od ranijih digitalnih intervencija za mentalno zdravlje koje su se oslanjale na unapred pripremljene odgovore, Therabot stvara prirodne tekstualne interakcije otvorenog tipa, zasnovane na dokazanim praksama iz psihoterapije i kognitivno-bihevioralne terapije. Ova metodologija omogućava Therabotu da pamti prethodne interakcije sa korisnicima i nadograđuje ih, stvarajući kontinuiraniji i personalizovaniji terapeutski odnos tokom vremena.

Integracija principa kognitivno-bihevioralne terapije

Ono što Therabot čini posebno značajnim jeste njegova integracija principa kognitivno-bihevioralne terapije, koja je odavno ustanovljena kao empirijski najvalidniji oblik psihoterapije. KBT funkcioniše na pretpostavci da se mentalni poremećaji održavaju kroz kognitivne faktore—specifično, kroz neadaptivne kognitivne procese ili obrasce razmišljanja o sebi, svetu i budućnosti.

Therabot primenjuje slične principe u svojim interakcijama, vodeći korisnike kroz procese identifikacije, preispitivanja i restrukturiranja nefunkcionalnih obrazaca razmišljanja.

Na primer, kada korisnik sa anksioznošću prijavi da se oseća preplavljeno, sistem može odgovoriti sa pitanjem: “Hajde da zastanemo i zapitamo se zašto se tako osećaš“, podstičući istu vrstu kognitivnog preispitivanja koja karakteriše tradicionalne KBT sesije.

Rezultati kliničkog ispitivanja i efikasnost

Prvo kliničko ispitivanje Therabota uključilo je 106 učesnika iz Sjedinjenih Američkih Država, svi dijagnostikovani sa velikim depresivnim poremećajem, generalizovanim anksioznim poremećajem ili poremećajem ishrane.

Nakon osam nedelja korišćenja AI čet-bota, učesnici su doživeli značajna poboljšanja kod sva tri stanja

Rezultati kod depresije

Učesnici dijagnostifikovani sa depresijom doživeli su prosečno smanjenje simptoma od 51%, što je dovelo do klinički značajnih poboljšanja raspoloženja i opšteg blagostanja.

Rezultati kod anksioznosti

Kod osoba sa generalizovanim anksioznim poremećajem, rezultati su pokazali prosečno smanjenje simptoma od 31%. Mnogi učesnici su prešli sa umerene na blagu anksioznost, ili sa blage anksioznosti ispod kliničkog praga za dijagnozu.

Rezultati kod poremećaja ishrane

Učesnici u riziku od poremećaja ishrane pokazali su prosečno smanjenje zabrinutosti u vezi sa slikom tela i težinom od 19%. Iako je ovo poboljšanje manje nego kod depresije i anksioznosti, značajno je nadmašilo kontrolnu grupu.

Prema istraživačima, poboljšanja koja su primećena bila su uporediva sa onim što se obično prijavljuje za tradicionalnu vanbolničku terapiju. Ovo otkriće je posebno značajno s obzirom na to da se kognitivno-bihevioralna terapija smatra visoko efikasnom za lečenje različitih poremećaja.

Prevazilaženje nedostataka u sistemu zaštite mentalnog zdravlja

Jedan od najobećavajućih aspekata Therabota je njegov potencijal da reši značajne nedostatke u pristupu zaštiti mentalnog zdravlja. Iako terapija zasnovana na veštačkoj inteligenciji i dalje zahteva klinički nadzor, ona bi mogla pružiti podršku u realnom vremenu mnogim ljudima koji nemaju redovan ili trenutni pristup stručnjacima za mentalno zdravlje.

Prednosti pristupačnosti

Therabot nudi nekoliko prednosti u pogledu pristupačnosti:

• Dostupnost na zahtev: Za razliku od tradicionalne terapije koja zahteva zakazane termine, Therabot je dostupan kad god korisnicima treba podrška.
• Smanjene prepreke: Interfejs zasnovan na pametnom telefonu eliminiše geografske i transportne barijere koje bi inače mogle sprečiti ljude da pristupe nezi.
• Skalabilnost: AI sistemi potencijalno mogu istovremeno služiti velikom broju korisnika, rešavajući nedostatak ljudskih terapeuta.
• Privatnost: Neki pojedinci se mogu osećati ugodnije razgovarajući o osetljivim pitanjima sa AI sistemom nego sa ljudskim terapeutom.

Ograničenja

Uprkos obećavajućim rezultatima, istraživači naglašavaju da terapija zasnovana na veštačkoj inteligenciji nije namenjena zameni tradicionalne zdravstvene zaštite mentalnog zdravlja koju pružaju ljudi. Ovo priznanje prepoznaje nekoliko važnih ograničenja trenutnih AI terapijskih sistema u poređenju sa zlatnim standardom kognitivno-bihevioralne terapije koju pružaju obučeni stručnjaci.

• Iako Therabot uključuje principe iz praksi zasnovanih na dokazima, nedostaje mu klinička procena i prilagodljivost ljudskih terapeuta.
• Složeni slučajevi ili visokorizične situacije i dalje zahtevaju profesionalnu intervenciju.
• Terapijski odnos—često smatran ključnim faktorom u terapijskim ishodima—može biti kvalitativno drugačiji sa AI sistemom u poređenju sa ljudskim terapeutom.

Potrebe za budućim istraživanjima

Buduća istraživanja moraće da odgovore na nekoliko ključnih pitanja:

• Dugoročna efikasnost: Da li koristi primećene u osmonedjeljnoj studiji ostaju tokom dužih perioda?
• Komparativna efikasnost: Kako se Therabot poredi sa KBT koju sprovodi terapeut u direktnim poređenjima?
• Modeli integracije: Kako se AI terapija može najbolje integrisati sa tradicionalnom negom za optimalne rezultate?
• Individualne razlike: Postoje li određene populacije ili stanja za koje je AI terapija više ili manje efikasna?

Zaključak

Therabot predstavlja značajan napredak u primeni veštačke inteligencije u zdravstvenoj zaštiti mentalnog zdravlja. Sistem uključuje principe kognitivno-bihevioralne terapije i pokazao je obećavajuće rezultate u svom prvom kliničkom ispitivanju, sa smanjenjem simptoma uporedivim sa onima primećenim u tradicionalnoj vanbolničkoj terapiji.

Iako Therabot ne treba posmatrati kao zamenu za profesionalnu negu mentalnog zdravlja, on nudi potencijal kao komplementaran pristup koji bi mogao pomoći u rešavanju značajnog jaza između potreba za zaštitom mentalnog zdravlja i dostupnih resursa. Njegova sposobnost da pruži podršku na zahtev, smanji prepreke pristupu i proširi se na opsluživanje velikih populacija čini ga posebno vrednim u zdravstvenom okruženju gde mnogi pojedinci teško dobijaju pravovremenu i odgovarajuću negu.

Kako istraživanje u ovoj oblasti nastavlja da se razvija, biće važno pažljivo proceniti efikasnost, ograničenja i odgovarajuće primene terapije zasnovane na veštačkoj inteligenciji.