U današnjem svetu koji se neprestano menja, dve strategije postaju sve važnije za profesionalni rast i organizacioni uspeh: upskilling i reskilling. Ovi pristupi nisu samo trendovi, već neophodni alati za navigaciju kroz tržište rada 21. veka. Hajde da istražimo šta oni znače i zašto su ključni za budućnost rada.

Šta je Upskilling?

Upskilling predstavlja unapređenje ili proširivanje postojećeg skupa veština pojedinca kako bi se poboljšao njegov učinak u trenutnoj ulozi. Ovaj proces podrazumeva učenje dodatnih veština ili poboljšanje postojećih sposobnosti da bi se držao korak sa tehnološkim napretkom i promenljivim zahtevima posla u istoj oblasti rada.

Upskilling je obično fokusiran na napredak, a ne na promenu, sa ciljem da zaposleni postanu stručniji, efikasniji na svojoj trenutnoj poziciji.

Primeri upskilling obuke uključuju:

• IT stručnjak koji uči napredne tehnike sajber bezbednosti za rešavanje novih sigurnosnih izazova
• Digitalni marketar koji stiče stručnost u novim AI alatima za društvene mreže i analitičkom softveru za poboljšanje marketinških kampanja
• Project Manager: Agilna transformacija – Usavršavanje u Scrum, Kanban i hibridnim agilnim metodologijama za fleksibilnije upravljanje projektima u digitalnom okruženju. Unapređenje znanja o projektnoj analitici, KPI praćenju i prediktivnoj analitici za bolje upravljanje rizicima.

Prednosti upskillinga za zaposlene:

1. Unapređene karijernih mogućnosti – Zaposleni postaju konkurentniji na tržištu rada, povećavaju šanse za unapređenje i jačaju sigurnost posla
2. Povećano zadovoljstvo poslom – Učenje novih veština može revitalizovati interesovanje za ulogu i učiniti svakodnevne zadatke zanimljivijim
3. Veća nezavisnost – Sa naprednim veštinama, zaposleni mogu samostalnije da rade i preuzimaju dodatne odgovornosti
4. Lični rast – Pored profesionalnog razvoja, upskilling doprinosi ličnom rastu i mentalnom zdravlju

Prednosti upskillinga za organizacije:

1. Poboljšana produktivnost – Nove veštine i alati automatizuju rutinske zadatke, omogućavajući zaposlenima da se fokusiraju na složenije aspekte posla
2. Inovacije – Zaposleni obučeni u najnovijim tehnologijama i metodologijama lakše identifikuju mogućnosti za poboljšanje i inovacije
3. Veća stopa zadržavanja – Prema istraživanju Willis Towers Watson, 70% zaposlenih sa “visokim rizikom od napuštanja” želi da ode jer ne vidi budući napredak na trenutnom poslu
4. Prilagodljivost – Kontinuirano ažuriranje veština zaposlenih osigurava da radna snaga može da se suoči sa novim izazovima i tehnologijama

Šta je Reskilling?

Reskilling je proces u kojem zaposleni uče nove veštine kako bi prešli na drugačiju ulogu unutar organizacije ili ispunili nove zahteve trenutne uloge. To se obično dešava kada prethodni zadaci ili odgovornosti zaposlenog postaju irelevantni, često zbog tehnoloških napredaka ili nedostatka veština.

Često je podstaknut automatizacijom, smanjivanjem ili značajnim promenama u industriji koje čine određene veštine ili uloge zastarelim. Reskilling se odnosi na tranziciju i transformaciju, omogućavajući pojedincima da se prilagode novim radnim okruženjima ili ulogama koje se znatno razlikuju od prethodnih.

Primeri reskilling obuke uključuju:

• Radnik na montažnoj liniji čiji je posao automatizovan uči programiranje kako bi prešao na tehnološku ulogu unutar kompanije
• Prodavac u maloprodaji koji prelazi na ulogu korisničke podrške u e-commerce okruženju, što zahteva nove veštine u digitalnoj komunikaciji
• Finansijski analitičar koji prelazi na karijeru u nauci o podacima, što zahteva obimnu obuku u analitici velikih podataka

Prednosti reskillinga za zaposlene:

1. Sigurnost posla – Reskilling pruža zaposlenima veći osećaj sigurnosti posla jer povećava njihovu vrednost unutar kompanije
2. Nove karijerene mogućnosti – Omogućava zaposlenima koji žele da promene karijerni put da samostalno dostignu te ciljeve
3. Interna mobilnost – Što više veština zaposleni stiče, to je podobniji za više pozicije unutar kompanije

Prednosti reskillinga za organizacije:

1. Smanjeni troškovi regrutacije i obuke – Kada se trenutni zaposleni prekvalifikuju za rad na različitim pozicijama, štede se značajni resursi
2. Identifikacija i zadržavanje prilagodljivih talenata – Prepoznavanje zaposlenih spremnih da se prilagode promenama i uče nove veštine
3. Razvoj zaposlenih – Programi prekvalifikacije omogućavaju zaposlenima da napreduju na ličnom i profesionalnom nivou
4. Priprema za buduće potrebe – Ciljani razvoj ključnih veština u postojećoj radnoj snazi priprema organizaciju za buduće izazove
5. Poboljšava reputaciju kompanije – Današnji talenti traže poslodavce koji su posvećeni ulaganju u svoje zaposlene

Stanje u Srbiji: Alarmantni podaci koji zahtevaju hitno delovanje

Specifična situacija u Srbiji dodatno naglašava hitnost ovih problema. Najnoviji izveštaji o stanju radne snage u našoj zemlji otkrivaju zabrinjavajuće trendove koji zahtevaju neodložnu pažnju svih ključnih aktera u privredi i obrazovanju.

Ključni podaci iz Izveštaja za Srbiju ukazuju:

• Potreba za prekvalifikacijom i usavršavanjem radne snage je visoka: 57% radnika će morati da se prekvalifikuje u narednih 5 godina.
• Ključne prepreke za transformaciju poslovanja uključuju nedostatak veština na tržištu rada (67%) i otpor prema promenama u organizacionoj kulturi (49%).
• Očekuje se da će dostupnost talenata pri zapošljavanju pogoršati (36%), dok će razvoj i zadržavanje postojećih radnika biti otežani.
• Ulaganje u veštine i prekvalifikaciju radnika za bolje korišćenje AI-ja je ključna strategija za 58% organizacija u Srbiji.
• 83% kompanija u Srbiji izloženo je uticaju AI. Svetski prosek je 88%.

Ovi podaci jasno pokazuju da se Srbija, kao i ostatak sveta, nalazi na prekretnici kada je reč o budućnosti rada. Činjenica da više od polovine radne snage zahteva prekvalifikaciju u narednih pet godina postavlja ozbiljan izazov pred poslodavce, obrazovne institucije i same radnike. Otpor prema promenama u organizacionoj kulturi (49%) ukazuje na potrebu za boljom komunikacijom i edukacijom o neminovnosti promena i koristima koje one donose.

Posebno je značajan podatak da 83% kompanija u Srbiji već osećа uticaj veštačke inteligencije, što je vrlo blizu svetskog proseka od 88%. Ovo pokazuje da digitalna transformacija nije nešto što se dešava “negde drugde” – ona je prisutna i u našem lokalnom kontekstu, zahtevajući hitnu adaptaciju.

Glavne razlike između Upskillinga i Reskillinga

Zašto su Upskilling i Reskilling važni?

1. Brzi tehnološki napredak

Prema izveštaju PwC-a, tehnološke promene će sigurno poremetiti jedno od tri radna mesta u narednoj deceniji. Digitalna transformacija dovela je do oštrog porasta razvoja novih sistema i softvera, smanjujući rok trajanja trenutnih tehničkih veština i stvarajući potražnju za novim skupovima veština.

2. Automatizacija i veštačka inteligencija

Digitalna transformacija povećala je potražnju za digitalnim veštinama poput AI i mašinskog učenja. Organizacije moraju ulagati u prekvalifikaciju radne snage kako bi se prilagodile ovim promenljivim uslovima.

3. Konkurentnost na tržištu rada

Poslodavci traže kandidate sa najnovijim tehničkim kompetencijama i mekim veštinama. Postojeći zaposleni moraju uložiti vreme u usavršavanje kako bi ispunili ove zahteve.

4. Zatvaranje jaza u veštinama

Postoji primetan jaz između veština tražilaca posla i sposobnosti koje poslodavci trebaju, posebno u sektorima koji doživljavaju brze tehnološke promene. Ovaj jaz u veštinama ometa organizacioni rast i inovacije.

U svetu koji se brzo menja, upskilling i reskilling postaju neophodni za dugoročni uspeh, kako za pojedince tako i za organizacije. Kontinuirano učenje nije više opcija, već imperativ za ostanak relevantan u digitalnom dobu. Organizacije koje prepoznaju ovu realnost i aktivno ulažu u razvoj svojih zaposlenih ne samo da će biti bolje pozicionirane za rešavanje trenutnih izazova, već će i izgraditi otpornu i prilagodljivu radnu snagu spremnu za budućnost.

Za Srbiju, gde će 57% radnika morati da se prekvalifikuje u narednih 5 godina, ovo pitanje dobija još veću urgentnost. Potreban je koordinisani napor poslodavaca, obrazovnih institucija i kreatora politika kako bi se razvili efikasni programi prekvalifikacije i usavršavanja koji će odgovoriti na trenutne i buduće potrebe tržišta rada.

Pojedinci koji se posvete celoživotnom učenju i aktivno traže mogućnosti za upskilling i reskilling postaće cenjeni resursi u bilo kojoj organizaciji, osiguravajući ne samo svoju zapošljivost već i kontinuirani profesionalni rast u godinama koje dolaze. U kontekstu Srbije, gde će tehnološke promene i AI nastaviti da transformišu radna mesta, ova posvećenost ličnom razvoju postaje ključna strategija za izgradnju uspešne i svrsishodne karijere.

Kontaktirajte nas danas da zakažemo konsultaciju i kreiramo plan profesionalnog razvoja koji odgovara vašim potrebama i ciljevima.