Poslednjih godina svedočimo ubrzanom razvoju veštačke inteligencije koja transformiše različite aspekte našeg života i rada. Jedno od najuzbudljivijih područja primene je način na koji AI menja timski rad i saradnju u poslovnim okruženjima. Nedavno sprovedena i objavljena studija (21.03.2025.) na Harvard poslovnoj školi sa Digital Data Design Institute Harvard i uz učešće 776 zaposlenih profesionalaca iz Procter & Gamble kompanije i pruža fascinantne uvide jer se ovde zapravo radi o realnim radnim procesima transformisanih uz pomoć AI.

Studija koja menja razumevanje timskog rada

Harvardska studija The Cybernetic Teammate: A Field Experiment on Generative AI Reshaping Teamwork and Expertise, ispitivala je kako AI (konkretno, modeli ChatGPT 4 i 4o) utiče na timski rad kroz četiri različita scenarija:

• Pojedinci koji rade sami, bez pomoći AI
• Timovi koji rade bez pomoći AI
• Pojedinci koji koriste AI
• Timovi koji koriste AI

Rezultati su izuzetno zanimljivi i otkrivaju važne implikacije za budućnost saradnje u organizacijama.

Tri stuba saradnje koje AI transformiše

1. Performanse i kvalitet rešenja

Jedan od najupečatljivijih nalaza je da timovi koji koriste AI imaju značajnu prednost u kvalitetu svojih rešenja. Bili su čak 9,2 procentna poena verovatniji da će proizvesti rešenja koja spadaju u najboljih 10% – što je oko tri puta bolje od grupa koje nisu koristile AI.

Ljudi koji su koristili AI završavali su zadatke 16,4% brže, istovremeno pišući više, a kvalitet njihovog rada je bio znatno bolji. Ovo predstavlja idealnu kombinaciju produktivnosti i kvaliteta kojoj teže sve organizacije.

Grafikon koji prikazuje standardizovani kvalitet rešenja jasno pokazuje kako su i pojedinci i timovi uz AI nadmašili svoje pandane koji nisu koristili AI. Posebno je zanimljivo da su pojedinci sa AI postizali rezultate uporedive sa timovima bez AI, što ukazuje na to da AI može da nadomesti neke prednosti ljudske saradnje.

2. Organizovanje i integracija stručnosti

Na grafikonu koji pokazuje stepen tehničke prirode rešenja možemo videti kako AI pomaže u prevazilaženju funkcionalnih barijera. Dok su bez AI postojale značajne razlike u pristupu između komercijalnih i R&D profesionalaca, uz AI te razlike su se smanjile.

Ovo je ključan uvid jer pokazuje da AI pomaže u integraciji različitih perspektiva i ekspertiza. Bez AI, komercijalni stručnjaci su generalno davali manje tehnička rešenja u poređenju sa R&D stručnjacima. Međutim, uz pomoć AI, obe grupe su proizvodile ideje sa uravnoteženijim tehničkim karakteristikama.

AI zapravo deluje kao most između različitih funkcionalnih područja, omogućavajući svima da razumeju i integrišu različite aspekte problema, bez obzira na njihovu osnovnu stručnost. Ovo razbijanje “silosa” je od neprocenjive vrednosti za inovacije i rešavanje kompleksnih problema.

3. Socijalno-emocionalna dimenzija

Možda i najveće iznenađenje jeste da AI može da poboljša i emocionalne aspekte saradnje. Učesnici koji su koristili AI izveštavali su o više pozitivnih emocija nego oni koji nisu koristili AI.

Veoma je zanimljivo da su korisnici AI istovremeno osećali manjak samopouzdanja uprkos objektivno boljem radu – svojevrsni “AI sindrom impostera”. Ovo ukazuje na potrebu za boljim razumevanjem psiholoških efekata rada sa AI i razvijanjem strategija za njihovo prevazilaženje.

Implikacije za organizacije

Za organizacije, ovi nalazi imaju nekoliko važnih implikacija:

1. AI kao “izjednačivač“: Umesto koncentracije specijalizovanog znanja kod nekoliko eksperata, AI omogućava široku dostupnost stručnosti svim članovima tima, stvarajući bogatiji ekosistem za rešavanje problema.
2. Novi modeli timskog rada: Tradicionalni modeli timskog rada moraće da se preispitaju. Možda će biti situacija kada je pojedinac sa AI jednako efikasan kao i ceo tim bez AI.
3. Povećana inovativnost: Bolja integracija različitih perspektiva i ekspertiza, uz podršku AI, može dovesti do inovativnijih rešenja i ideja.
4. Potreba za novim veštinama: Organizacije će morati da razvijaju nove veštine kod svojih zaposlenih – ne samo tehničke veštine za efikasno korišćenje AI, već i meke veštine poput kritičkog mišljenja i kreativnosti koje postaju još važnije u eri AI.

Važno je napomenuti da, prema istraživačima, ova studija verovatno čak i potcenjuje stvarni uticaj AI. S obzirom na to da su učesnici navodno malo znali kako da efikasno koriste AI kroz pravilno formulisanje upita (prompt-ova), rezultati koje vidimo predstavljaju samo početni nivo potencijala, a ne krajnji domet. Kako zaposleni budu usavršavali veštine korišćenja AI i kako se sami modeli budu poboljšavali, razlike u performansama postaće znatno izraženije.

Nije zanemarljivo ni to što Procter & Gamble sa 108.000 zaposlenih širom sveta ne tretira ovu studiju samo kao teorijski eksperiment – oni već implementiraju ove uvide širom svog inovacionog procesa. Ovo je zapravo pregled radnih procesa transformisanih uz pomoć AI. Ovo nije samo akademska vežba, već pogled u budućnost koja je počela da se oblikuje.

Zaključak

Veštačka inteligencija ne zamenjuje ljudsku saradnju – ona je transformiše. Kroz poboljšanje performansi, dostupnost stručnosti i pozitivan uticaj na socijalno-emocionalne aspekte timskog rada, AI postaje “sajber saradnik” koji osnažuje i pojedince i timove.

Organizacije koje uspeju da strateški integrišu AI u svoje timske procese mogu očekivati značajna poboljšanja u produktivnosti, inovacijama i zadovoljstvu zaposlenih.

Izazov za lidere je da stvore okruženje u kojem ljudi i AI mogu zajedno da rade na načine koji maksimiziraju prednosti obe strane. Ovo zahteva:

• Razvoj nove vrste liderstva koje razume kako tehnologija i ljudi najbolje funkcionišu zajedno
• Kontinuirano preispitivanje i prilagođavanje radnih procesa kako bi se optimizovala saradnja
• Promociju kulture celoživotnog učenja i prilagođavanja novim tehnologijama

Ako nas ova Harvardska studija nešto uči, to je da formula “Ljudi & AI” zaista može biti veća od zbira svojih delova, otvarajući nove horizonte za saradnju i timski rad, za inovacije i stvaranje nove vrednosti u poslovnom svetu.