• Flinov efekat pokazuje da su rezultati IQ testova porasli za oko 3 poena svake decenije tokom 20 veka.
• Studije Džejmsa Flinna su pokazale da su rezultati IQ testova porasli za 5 do 25 poena u mnogim razvijenim zemljama samo za jednu generaciju.
• Bolje obrazovanje, socio- ekonomski status, ishrana i složeniji zadaci su doprineli povećanju rezultata IQ testova.
• Postoje indikacije da rezultati IQ testova ponovo opadaju, što bi moglo biti obrnuti Flinov efekat.
• Tehnologija i kultura i dalje imaju veliki uticaj na to koliko je jedna generacija “pametnija” od druge.
• Postoje mišljenja da IQ testovi nisu objektivni i da ne mere inteligenciju u potpunosti.

Da li smo kao društvo postali pametniji ili gluplji? 

Istraživanja pokazuju da je Flynnov efekat – poznat po James Flynn (1934-2020), fenomen stalnog porasta IQ rezultata tokom 20. veka – možda stagnirao, čak i da je počeo da opada. Prema istraživanju Univerziteta Mičigen i Norveške muške populacije, ne samo da IQ pada, već i da pismenost, koncentracija i duboko razmišljanje postaju retkost. Zašto? Jer smo opsednuti ekranima, skrolujemo satima¹, a kritičko razmišljanje prepuštamo nekom drugom.

Porast rezultata na testovima inteligencije bio je linearan tokom većeg dela 20. veka. Britanska deca postigla su porast od 14 IQ poena na Ravenovim matricama od 1942. do 2008. sa sličnim trendovima u Japanu, Južnoj Koreji i drugim zemljama. Norveški podaci o regrutima pokazuju jasnu šemu porasta, zaokreta i pada IQ rezultata, što ukazuje na autentičnost fenomena. 

Tehnologije koje su trebale da nas učine pametnijima, pretvaraju nas u pasivne konzumente informacija. Ali ne mora biti tako! Kao što Tony Buzan (1942-2019), pionir neuronauke i tvorac mapa uma, kaže: “Genijalnost je veština koju možete vežbati.” 

Autor i koautor preko 80 knjiga i tvorac tehnike mapiranja uma, Buzan veruje da je ključ uspeha u tome da iskoristimo mozak na pravi način, pogotovo danas u doba AI. Evo kako možete probuditi svoju genijalnost, u samo 5 koraka!

Korak 1: Shvatite snagu svog mozga

Prva Buzanova lekcija je revolucionarna: “Svako ima potencijal za genijalnost.” Vaš mozak, kaže on, jači je od bilo kog super računara. Naučnici pokušavaju da izmere njegove granice, ali on ih uvek prevaziđe. Bar za sada.

Zašto je ovo bitno?

• Vaš mozak može više nego što mislite. Učenje, rešavanje problema, kreativnost? Sve je u njegovoj moći!
• Flynnov efekat pada jer ne koristimo mozak na punom kapacitetu. Umesto da čitamo knjige, skrolujemo mimove.
• Savet: Svaki dan izazovite mozak nečim što zahteva fokus (npr. 20 minuta čitanja bez prekidanja).

Korak 2: Pretvorite mozak u svoj hobi

Buzan savetuje: neka vam razvijanje mozga postane hobi, kako bi shvatili koliko je moćan. Čitajte o neuronauci, slušajte podkaste o kreativnosti, istražujte tehnike pamćenja, upoznajte se sa potencijalom vašeg mozga.

Kako ovo deluje?

• Kao biljka koja cveta uz pažnju, i vaš mozak će procvetati ako ga hranite znanjem.
• Pretvorite učenje o mozgu u hobi za geekove. Slušajte podcast-e (npr. Lex Fridman, Cris Wiliamson), čitajte studije o neuroplastičnosti, istražite kako AI utiče na pamćenje.
• Savet: Probajte “digitalni detoks” – jedan dan nedeljno bez ekrana. Zamislite to kao “teretanu za prefrontalni korteks”.

Korak 3: Koristite obe hemisfere

AI je savršen u analizi podataka (leva hemisfera), ali ne ume da sanja (desna hemisfera). Vaša prednost? Možete oboje!

Buzan ruši mit da je kreativnost samo “desna strana mozga”. Leva strana upravlja logikom, analizom i jezikom, desna – ritmom, bojama i maštom. Genijalnost nastaje kad obe strane mozga rade zajedno.

Kako da probate?

• Leva hemisfera: Pravite To-do liste, analizirajte podatke.
• Desna hemisfera: Crtajte ideje, slušajte muziku dok radite, igrajte se, vizualizujte ciljeve.
• Pro savet: Probajte mapiranje uma – kombinujte reči, slike i boje da organizujete misli (idealno za ispite ili projekte).

Korak 4: Sanjarite kao genijalac

Zaboravite da je sanjarenje “gubljenje vremena”. Sanjarenje može biti izvor kreativnih ideja i inspiracije. Vizionar i genijalac poput Nikole Tesle nije sanjao kako da napravi sijalicu – sanjao je da “osvetli planetu”. 

Sanjajte toliko veliko da vas ni AI ne može zameniti.

Kako pretvoriti sanjarenje u genijalnost?

• Pitajte se: “Šta ako bih mogao/la…” i zamislite nešto epsko.
• Savet: Zapišite jednu “ludu” viziju (npr. osnivanje startapa koji menja industriju). Zatim je podelite na korake i krenite!

Korak 5: Verujte i delujte

Genijalnost nije samo urođena – vežba se. Da li znate da algoritmi društvenih mreža namerno fragmentišu pažnju da bismo duže skrolovali? Tony Buzan bi rekao: “Preuzmite kontrolu.”

Verujte da možete, sanjajte veliko i radite na tome.

Kako da pobedite “sistem”:

• Koristite tehnike “dobokog rada” (npr. 45 minuta fokusa + 15 minuta odmora).
• Vežbajte kritičko razmišljanje: Kad AI da odgovor, pitajte se: “Zašto je ovo tačno? Šta nedostaje?”

Kako da se primenite?

1. Verujte da vaš mozak može sve.
2. Učite neprestano – pretvorite znanje u naviku.
3. Kombinujte logiku i maštu (pišite, slušajte muziku i razmišljajte o problemu, pokrenite se).
4. Sanjajte nemoguće, pa ga pretvorite u plan.

Zato:

1. Smanjite skrolanje.
2. Trenirajte fokus (inteligencija 21. veka) kao mišić.
3. Sanjajte nemoguće – jer to je jedini način da ostvarite nešto vredno.

Zaključak

Kao što Buzan kaže: “Mozak je mišić. Što ga više koristite, jači postaje.” Ne treba vam poseban talenat – samo radoznalost, hrabrost i upornost.

Da, AI će raditi sve više poslova. Ali vaš mozak može više. Kao što kaže Buzan: “Mozak nema granice osim onih koje mu vi postavite.”

P.S. Lex Fridman bi rekao: “Inteligencija nije samo IQ – to je sposobnost da volite učiti.” Dakle, šta ćete danas naučiti?

1. Study shows habitual checking of social media may impact young adolescents’ brain development https://www.unc.edu/posts/2023/01/03/study-shows-habitual-checking-of-social-media-may-impact-young-adolescents-brain-development/ ↩︎